O suštini

Engleski: Essence
Noun - "the intrinsic nature or indispensable quality of something, especially something abstract, that determines its character."

Japanski: Hoshitsu

Kada ljuštimo luk, sloj po sloj, na kraju ne ostane ništa da se vidi. Ipak, ne možemo da kažemo da luk nije postojao.

Upravo ta spoznaja da se na kraju ne vidi ništa, a da ipak nešto postoji, navodi nas na pomisao da postoji jedna Suština koja sve to pokreće i drži na okupu.

Slična situacija je i sa zelenom salatom. 😃

Ako se nekom drvetu koja ima jaku suštinu odseku sve grane to drvo će svojom suštinom da razvije nove grane. 

Kada bi sve što postoji u univerzumu odjednom nestalo, ostala bi samo ta suština i ona bi našla način da ponovo nastane nešto novo.

Sve što postoji nastalo je od iste suštine i sve što postoji ima tu suštinu u sebi, ali sa različitim mogućnostima njene upotrebe.

Čovek, kao inteligentno biće, raspolaže tom suštinom jer potiče od te suštine i ima je u sebi. Čovek može da prenosi svoj izraz suštine drugima i na sve što radi i što pravi.

Prenošenjem te suštine na svoja dela ili druge ljude, čovek je sve više dobija jer ume ispravno da je koristi.

Čovek tu suštinu prenosi sa jednog života na drugi život i time ga stvara. To je suština kreacione uloge čoveka.

Kvalitet i kvantitet te suštine kod čoveka mogu da se nagrađuju njenom pravilnom upotrebom. Time se čovek razvija, jača, povećava svoju moć i svoje uživanje u suštini i time obezbeđuje svoju trajnost, kao kanal za protok suštine.

Sve što postoji nastalo je iz nekog razloga i sve što postoji ima svoje razloge. Čovek je napravljen da zrači tu suštinu na svoj individualni način.

Čovek prenosi suštinu kojom raspolaže na svoje odnose sa voljenim osobama, na svoju decu, na druge ljude, na druga inteligentna bića, živa bića, na predmete i dela.

Čovek manje ili više te suštine prenosi na ono što napravi ili što prezentuje kroz neku predstavu ili prezentaciju. Kvalitet tog dela (predmeta ili izvedbe) će imati veći WOW efekat što stvaralac više suštine prenese na svoje delo. A, što više suštine da, sve će je više dobiti, jer je time sve više stvara.

U interakciji sa raznim entitetima čovek prezentuje svoje sagledavanje te suštine i kroz interakciju je razmenjuje, obogaćuje i upotpunjuje.

Postoje ljudi i grupe ljudi koji se bave pretežno suštinom. Interakcijom sa njima suštinska razmena je najveća, pa je i mogućnost sopstvenog razvoja najveća.

Moja logička i intuitivna spoznaja mi govore da su ljudi koji se bave Budo-om, a time i aikidoom „strastveni tragači za suštinom“. Iz tog razloga, bavljenje aikidoom je odlična prilika da osvestimo što više od svoje suštine i da odbacimo što više iluzija koje zamagljuju tu suštinu.

Ove je odlična prilika da odbacimo i same iluzije o aikidou i da sagledamo suštinu te delatnosti i da je upotrebimo da obogatimo sopstvenu suštinu.

Ono što volim je suština aikidoa, jer kroz interakciju sa drugim „tragačima za suštinom“ oplemenjujemo sopstvenu suštinu.